Pre­ma no­vom pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma, stu­den­ti stu­dij­skih pro­gra­ma za stra­ne je­zi­ke i pre­vo­di­la­štvo Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću od pred­sto­je­će aka­dem­ske go­di­ne vi­še ne­će ima­ti pred­met „srp­ski je­zik“, već „cr­no­gor­ski“, po­tvr­dio je „Da­nu“ de­kan te uni­ver­zi­tet­ske je­di­ni­ce prof. dr Dra­gan Bo­go­je­vić. Ta­kvoj pro­mje­ni us­pro­ti­vi­li su se pro­fe­so­ri sa Stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti ko­ji su se vi­še pu­ta obra­ća­li Rek­to­ra­tu i Se­na­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG), kao i Mi­ni­star­stvu pro­svje­te, ali su osta­li bez od­go­vo­ra.
U okvi­ru re­for­me Uni­ver­zi­te­ta pri­stu­pi­lo se iz­ra­di no­vih pla­no­va i pro­gra­ma na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu. Bo­go­je­vić na­vo­di da je on ta­da Vi­je­ću pred­lo­žio da se pred­met „cr­no­gor­ski je­zik“ umje­sto „srp­ski je­zik“ iz­u­ča­va na stu­dij­skim pro­gra­mi­ma za stra­ne je­zi­ke u ne­djelj­nom fon­du od dva ča­sa pre­da­va­nja i je­dan čas vje­žbi. Vi­je­će Fi­lo­lo­škog je, tvr­di on, usvo­ji­lo no­ve pla­no­ve i pro­gra­me, ko­ji su akre­di­to­va­ni i či­ju pri­mje­nu oče­ku­ju kra­jem sep­tem­bra u no­voj aka­dem­skoj go­di­ni. Po­je­di­ni pro­fe­so­ri ko­ji pre­da­ju na stu­dij­skom pro­gra­mu za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti, ka­ko je re­kao, bi­li su pro­tiv na­zi­va pred­me­ta „cr­no­gor­ski je­zik“, a na tu te­mu se raz­go­va­ra­lo i ras­pra­vlja­lo na Vi­je­ću.
– Bi­lo je i ne­for­mal­nih pred­lo­ga za dru­ga­či­ji na­ziv pred­me­ta, ko­ji ni­ka­da ni­je­su for­mu­li­sa­ni u zva­nič­noj for­mi. Vi­je­će je on­da od­lu­či­lo da osta­ne na­ziv pred­me­ta „cr­no­gor­ski je­zik“, a da se u da­ljoj pro­ce­du­ri akre­di­ta­ci­je ili na vi­šim in­stan­ca­ma, na osno­vu pri­go­vo­ra ko­le­ga sa stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik, mo­gu­će, pred­lo­ži i ne­ko dru­ga­či­je rje­še­nje. Ci­je­nim da je Vi­je­će do­ni­je­lo is­prav­nu od­lu­ku, ko­ja po­štu­je Usta­vom pro­pi­sa­ni na­ziv zva­nič­nog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri – ka­zao je Bo­go­je­vić.
On sma­tra da spor­na pro­mje­na ne­će sme­ta­ti u iz­vo­đe­nju na­sta­ve ni za pre­da­va­če ni za stu­den­te, bez ob­zi­ra ko­je je ime je­zi­ka u pi­ta­nju jer je i do sa­da bi­la prak­sa da isti pre­da­va­či pre­da­ju vi­še pred­me­ta na stu­dij­skim pro­gra­mi­ma za cr­no­gor­ski, od­no­sno srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti.
– Osim ide­o­lo­ško-po­li­tič­kih mo­ti­va, ko­ji za po­je­di­ne pro­fe­so­re oči­gled­no pred­sta­vlja­ju pro­blem da pri­hva­te na­ziv pred­me­ta cr­no­gor­ski je­zik, ni naj­ma­nje ne sum­njam u struč­nost i kom­pe­tent­nost po­sto­je­ćeg na­stav­nog ka­dra, bu­du­ći da je­zič­ka ma­te­ri­ja ko­ja se pre­da­je osta­je iden­tič­na, bez ob­zi­ra na na­ziv pred­me­ta. Stu­den­ti će na pr­voj go­di­ni stu­di­ja, oda­kle god do­la­zi­li, ima­ti pri­li­ku da se upo­zna­ju sa osno­va­ma cr­no­gor­skog je­zi­ka na ma­tič­nim pro­gra­mi­ma iz stra­nih je­zi­ka na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu. Mo­žda je bo­lje za­pi­ta­ti se ot­kud to­li­ko ču­đe­nje i to­li­ki ot­por da se u Cr­noj Go­ri, na dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu, pred­met zo­ve „cr­no­gor­ski je­zik“ – is­ti­če on.
Re­dov­ni pro­fe­sor nik­šić­kog Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić tvr­di da je pro­mje­nu na­zi­va na­stav­nog pred­me­ta u pro­gra­mi­ma sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no unio upra­vo Bo­go­je­vić ko­ji je po­tom na sjed­ni­ca­ma Vi­je­ća to obra­zla­gao sa­mo „rad­nom ver­zi­jom“, te da će se na vi­šim in­stan­ca­ma pre­ci­zi­ra­ti ime na­stav­nog pred­me­ta. Na Vi­je­ću, is­ta­kla je ona, po tom pi­ta­nju u op­ti­ca­ju je bi­lo vi­še pred­lo­ga, a na kra­ju ras­pra­ve je kon­sta­to­va­no da to ti­je­lo ne­će gla­sa­ti za na­ziv pred­me­ta ne­go će to bi­ti osta­vlje­no „vi­šim in­stan­ca­ma“.
– Pre­ma to­me, ni­je isti­na da je na Vi­je­ću gla­sa­no za ime na­stav­nog pred­me­ta već je dva pu­ta is­tak­nu­to da to ne­će bi­ti sta­vlje­no na gla­sa­nje na Vi­je­ću fa­kul­te­ta. To je je­di­na isti­na. Ko se, da­lje, i da li se je, po tom ključ­nom, i ve­o­ma va­žnom, i ve­o­ma osje­tlji­vom, i po­seb­nom pi­ta­nju iz­ja­šnja­vao, osta­je, za me­ne, a i za ko­le­ge, ne­po­zna­ni­ca – is­ta­kla je ona.
Sto­ja­no­vić na­gla­ša­va da se 15 pro­fe­so­ra sa stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski i stu­dij­skog pro­gra­ma za cr­no­gor­ski iz­ja­sni­lo vi­še pu­ta da se ne spa­ja­ju u je­dan stu­dij­ski pro­gram, a sa­mo je je­dan pro­fe­sor imao dru­ga­či­je mi­šlje­nje.
– Ov­dje je va­žno na­gla­si­ti da se ovim ne ugro­ža­va­ju ni­či­ja pra­va, ni­šta se ni­kom ne na­me­će, sva­ko­me je omo­gu­će­no da se opre­di­je­li u skla­du sa svo­jim in­te­re­so­va­njem i vi­đe­njem šta će stu­di­ra­ti. Na­su­prot to­me, jed­no­stra­no rje­še­nje na stu­dij­skim pro­gra­mi­ma za stra­ne je­zi­ke li­ša­va mo­guć­no­sti iz­bo­ra, dis­kri­mi­ni­še i ugro­ža­va osnov­na pra­va. Na­da­mo se da će dr­ža­va Cr­na Go­ra i Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re, ovu ne­prav­du, za­rad svo­jih gra­đa­na, za­rad mo­guć­no­sti ba­vlje­nja na­u­kom i stru­kom, is­pra­vi­ti i na­ći ma­kar do­ne­kle re­al­no rje­še­nje – ka­za­la je Sto­ja­no­vić.B.Bra­šnjo


De­kan pred­la­že i pro­gram „ma­ter­njeg je­zi­ka“

De­kan Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Dra­gan Bo­go­je­vić sma­tra da je na­ziv na­stav­nog pred­me­ta „ma­ter­nji je­zik“, ko­ji je u na­stav­nim pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma za osnov­ne i sred­nje ško­le u Cr­noj Go­ri, plod po­li­tič­kog kom­pro­mi­sa ko­ji je po­stig­nut una­zad ne­ko­li­ko go­di­na. Ta­kav na­ziv, is­ta­kao je on, spri­je­čio je „po­gub­nu na­mje­ru po­dje­le dje­ce u odje­lje­nji­ma po je­zič­kom klju­ču“, što je, ka­ko ka­že, po­hval­no, ali ka­ko to u prak­si funk­ci­o­ni­še „naj­bo­lje zna­ju na­ši na­stav­ni­ci, uči­te­lji i ro­di­te­lji“.
– Na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu ima­mo dva stu­dij­ska pro­gra­ma za ma­ter­nji je­zik, ko­ji se, osim po na­zi­vu, po sa­dr­ža­ju ne­znat­no raz­li­ku­ju. Mo­je mi­šlje­nje je da bi za Cr­nu Go­ru, Uni­ver­zi­tet i naš obra­zov­ni si­stem bi­lo naj­bo­lje da gra­di je­din­stven i in­te­gri­san stu­dij­ski pro­gram za ma­ter­nji (ili ma­ter­nje je­zi­ke), što je po­čet­kom iz­ra­de no­vih pla­no­va i pred­lo­že­no ko­le­ga­ma sa srp­skog i cr­no­gor­skog. Naj­ve­ći pro­tiv­ni­ci na­zi­va cr­no­gor­ski je­zik su ta­da ta­kav pred­log glat­ko od­bi­li. Mo­ja ide­ja je bi­la da bi se ta­ko naj­bo­lje uva­ži­lo mul­ti­e­tič­ko je­zič­ko na­sle­đe svih na­ših gra­đa­na ko­ji ba­šti­ne što­kav­ski di­ja­le­kat­ski si­stem. Ta­kav stu­dij­ski pro­gram je tre­ba­lo da bu­de most po­ve­zi­va­nja i od­raz po­li­va­lent­ne du­hov­no­sti, a ni­ka­ko po­vod za dnev­no po­li­ti­kant­ski mar­ke­ting – sma­tra Bo­go­je­vić.


Li­te­ra­tu­ra na srp­skom, a pre­vo­đe­nje na cr­no­gor­skom

Stu­den­ti pro­gra­ma za stra­ne je­zi­ke ubu­du­će će pre­vo­di­ti na cr­no­gor­skom. Prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić se pi­ta ko­je pi­sce i ko­je tek­sto­ve će pre­vo­di­ti. O to­me je, ka­ko je is­ta­kla, raz­go­va­ra­la i sa ko­le­ga­ma pi­ta­ju­ći ih da li na „cr­no­gor­ski je­zik“ pre­vo­de i An­dri­ća, Se­li­mo­vi­ća, Nje­go­ša, Lju­bi­šu i dr., i da je do­bi­la po­tvr­dan od­go­vor.
– Da ne po­mi­njem da je da­le­ko naj­ve­ći pro­ce­nat li­te­ra­tu­re sa pred­zna­kom „srp­ski je­zik“, po­tom, srp­sko­hr­vat­ski (iako već sve ma­nje i ma­nje), a sa pred­zna­kom „cr­no­gor­ski je­zik“, li­te­ra­tu­re i ne­ma. Gdje je tu na­u­ka, re­al­nost, in­te­lek­tu­al­no po­šte­nje... Ovim su dis­kri­mi­ni­sa­ni go­vor­ni­ci srp­skog je­zi­ka, pre­ne­breg­nu­ta i oma­lo­va­že­na dru­štve­na re­al­nost, na­uč­na isti­na, stru­ka, slo­bo­da stu­de­na­ta i pro­fe­so­ra ko­ji­ma su na­met­nu­ta rje­še­nja. Ovim „rje­še­njem“ ni­je­dan stu­dent ko­ji upi­še da stu­di­ra stra­ne je­zi­ke i knji­žev­nost ne­će mo­ći da is­ko­ri­sti svo­je pra­vo kao go­vor­nik i iz­u­ča­va­lac srp­skog je­zi­ka, a ta­ko­đe ni­ti ije­dan pre­da­vač na tim stu­dij­skim pro­gra­mi­ma. Slu­čaj­no sam se su­sre­la sa bu­du­ćim bru­co­ši­ma iz Tre­bi­nja (ko­ji su upi­sa­li da stu­di­ra­ju fran­cu­ski, nje­mač­ki...) Ka­da sam im re­kla ko­je će ime no­si­ti na­stav­ni pred­met ko­ji se ti­če na­zi­va ma­ter­njeg je­zi­ka, kao i na­ziv pred­me­ta ko­ji se ti­če pre­vo­di­la­štva, osta­li su za­te­če­ni i za­pa­nje­ni. Ka­žu, na saj­tu Fa­kul­te­ta ni­je ta­ko pi­sa­lo – na­gla­si­la je prof. dr Sto­ja­no­vić.
Spor­nom pro­mje­nom, ka­za­la je ona, pro­gra­mi za stra­ne je­zi­ke Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta osta­ju usa­mlje­ni u škol­skom i obra­zov­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re. Ona sma­tra da Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet osta­je usa­mljen na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re, u ne­skla­du sa Usta­vom Cr­ne Go­re, a po­go­to­vo u ne­skla­du sa dru­štve­nom stvar­no­šću, na­rod­nim opre­dje­lje­njem, isto­rij­skim na­sle­đem, struk­tur­no-ge­net­skim oso­be­no­sti­ma, sa na­uč­nom isti­nom i struč­nim raz­lo­zi­ma.